Ono nad čime bi ljudi celog sveta trebalo da se zamisle je postojanje najveće svetske deponije elektronskog otpada Old-Fadama-Scrapyard, poznatiji kao Agbogbloši (Abgobloshie) koja se nalazi na obali lagune Korle (Korle Lagoon), takoreći u centru Accra. Lokalno stanovništvo ovu deponiju naziva Sodom.
Iako je Černobil simbol za toksični grad, ovo mesto je prema listi Instituta Bleksmit, najotrovnije mesto na svetu! 50.000 ljudi svaki dan DIŠE I JEDE OTROV. Nažalost, ovo je jedini izvor prihoda za preko šest hiljada stanovnika, a posebno, siromašne i napuštene dece u Akri, koji ovde i žive i rade.
Pogledajte film WELCOME TO SODOM
Tokom poslednjih 20 godina ovo područje se razvilo u veliko odlagalište otpada, gde neformalni sektor prerađuje uglavnom elektronski otpad (e-otpad) i staro gvožđe. Međutim, nebezbedne metode obrade, kao što je spaljivanje kablova i prosipanje opasnih tečnosti izazivaju zagađenje životne sredine i stvaraju rizik po zdravlje ispuštanjem trajnih organskih zagađivača i teških metala.
Na osnovu podataka za Ganu iz Global E-waste Monitora, u Agbogbloshieu se obrađuje prosečno 15.092 t/godišnje.
Na Abgobloshie se svake godine odloži oko 250.000 tona računara, pametnih telefona, klima uređaja i drugih elektronskih uređaja iz mnogo razvijenijih delova sveta, i to nezakonito.
Pod izgovorom slanja humanitarne pomoći u Ganu, bogate države sa zapada su našle za sebe najbolji način da se reše elektronskog otpada. i umesto da daju ogroman novac da bezbedno odlože ovaj otrovni otpad, oni su čak nagrađeni neplaćanjem poreza jer nerazvijenim i siromašnim državama „šalju pomoć“. Gotovo da možete biti sigurni da će svi elektronski uređaji koje u zapadnim zemljama kupe danas, jednog dana završiti upravo ovde, ako ne pokušamo da stanemo na put ovom legalnom i laganom ubijanju ljudi.
Na ovom mestu kao iz pakla ljudi razbijaju stare elektronske uređaje tragajući za malim kolicinama metala, posebno bakra koji mogu da prodaju, kako bi zaradili za život. Kada imaju „jako dobar dan“ mogu da zarade oko 2-4 US$.
Povrede, poput opekotina, nelečenih rana, oštećenja očiju, problema s plućima i leđima su svakodne. Osim ovoga, ljudi koji rade ovde bore se sa hroničnim mučninama, anoreksijom, iscrpljujućim glavoboljama i respiratornim problemima. Većina ove nesrećne dece umire od raka u svojim 20-im godinama.
Prema informacijama i izveštajima koje sam pročitala na internetu, u četvrtak, 1. jula 2021. godine rano ujutro započelo je čišćenje i uklanjanje otpada sa deponije Agbogbloshie u središtu Accre. Policija i kompanije za rušenje ušle su na deponiju veličine 20 hektara buldožerima. Celo područje je očišćeno, a radnici sa deponije su nasilno, čak brutalno, raseljeni. Uništeni su svi objekti i kolibe, a većina materijala koji su sakupili je uništena. Jedine dve zgrade koje su ostale (do danas) su objekti koje su podigle nevladine organizacije i razvojne organizacije. Sve se događalo, bez najave, zajedno sa unapred planiranim izmeštanjem pijace luka (onion market – kako zovu ovu pijacu).
Prošlo je skoro dve godine otkako je otpad srušen. Nažalost sve ovo smeće je, verovatno, izmešteno na neku drugu lokaciju. Do trenutka pisanja ovog članka, nisam saznala gde. Prema pisanjima svetskih novina, deponija koja je izgledala ovako:
Nakon iseljenja, kažu da ovaj deo Accra izgleda ovako:
Pogledajte ovaj video.
Tako je deponija Agbogbloshie izgledala u oktobru 2021. godine.
Ovo nije slika okoline lagune Korle kako su je prikazali u svojim izveštajima.
A, ovo su delovi nekih članaka koji su objavljeni:
„Poništavanje napretka
Rušenje deponije Agbogbloshie nije samo uništilo vitalnu industriju, već je i poništilo godine intervencija nevladinih organizacija i razvojnih organizacija usmerenih na poboljšanje uslova rada, zaštite životne sredine i financijske dobiti od rada na otpadu. To uključuje Pure Earth i Green Advocacy Ghana model pogona za reciklažu e-otpada kako bi se uklonio rizik od spaljivanja bakarnih žica na licu mesta. Sredstva nemačke razvojne organizacije GIZ-a od 25 miliona eura za poboljšanje radnih uslova usmerena su na izgradnju zdravstvene stanice, izgradnju centra za tehničku obuku za podršku negovanja alternativnih stilova života i renoviranje fudbalskog igralište. Istraživačke studije i pilot projekti bili su usmjereni na stvaranje održivog upravljanja e-otpadom kroz integririsane formalne i neformalne sisteme trgovine i reciklaže gde su oni na dnu lanca adekvatno plaćeni za svoj rad.“
„Otpad Agbogbloshie je ozloglašen. Ovo mesto već više od dve decenije privlači “zapadnjačke poglede”. To je ključna lokacija za naučno novinarstvo i zagovaranje e-otpada, koje često zauzima centralno mesto u globalnoj politici e-otpada. Možda ga poznajete kao “afričku noćnu mora za e-otpad”, “groblje elektronike”, “digitalnu deponiju”, “e-pakao na zemlji”, “najveću deponiju e-otpada na svetu” i “jedno od deset najzagađenijih mesta u svetu”. Ova ozloglašenost Agbogbloshiea zabrinjavala je lokalnu vlast u Accri, koja je u više navrata tvrdila da to mesto daje Gani „loše ime“— i kao takvom ne može mu se dozvoliti da postoji—čak iako je često partner s međunarodnim nevladinim organizacijama i razvojnim organizacijama za stvaranje boljih radnih uslova. Za lokalnu vlast koja je predvodila rušenje, ovo nasilno čišćenje deponije je urbana uprava kao i obično. Međutim, za radnike je to mnogo više od toga. Nakon što su u protekloj deceniji živeli pod pretnjama iseljenja i rutinskog rušenja, najnovije rušenje dokazuje kontinuirano zanemarivanje vlade prema otpadu kao vitalnom izvoru sredstava za život i industriju.“
Da li je moguće da svet na ovu nesreću Gane gleda samo kroz prizmu novca?
Da li je moguće da čišćenje ovog otrova nazivaju „Poništavanje napredka“? Ja se pitam – čijeg napredka? Bogati su postajali još bogatiji na nesreći, patnji, bolestima i smrtima ovih ljudi.
Šta je to svet uradio za poslednjih 20 godina da bi ovim ljudima omogućio sve ovo o čemu pišu i šta je učinio da zaštiti prelepu prirodu Gane od uništenja?
Zašto niko za tih 20 godina nije imao ideju da pomogne Gani u očuvanju prirode i izgranji nekog pogona za reciklažu otpada (ali samo otpada iz Gane) i zašto niko nije došao na ideju da ovaj otpad ne šalju u Ganu?
Nažalost Gana nije imala snage da se sama izbori za sve to.
Centar za reciklažu elektronskog otpada čiju je izgradnju je Vlada Gane finansirala i čija je izgradnja započela pre više godina nakon donošenja Zakona o kontroli i upravljanju elektronskim i opasnim otpadom donesenim 2016. u Gani. Inicijativa je takođe imala za cilj otvaranje najmanje 22.000 radnih mesta za mlade u Gani.
Ovaj Centar je trebalo da bude završen i pušten u rad u oktobru 2022-e godine, ali informacije o tome da je počeo sa radom i da je zaista otvoreno puno radnih mesta ne postoje.
Zašto svet nije uložio sredstva u izgradnju i otvaranje ovog Centra, umesto da od deponije Agbogbloshie pravi mesto za život onih najsiromašnijih?
Zašto svi zatvaraju oči nad ovim smrtonosnim problemom, dok u ostatku sveta izbijaju protesti čak i zbog jednog posečenog stabla? Mnogi svetski mediji izveštavaju o Abgobloshie, ali ne preduzima se ništa. Da li zapad misli da ovi njihovi nekadašnji robovi i danas nisu ravnopravni stanovnici naše planete? Nastavili su da ih ugnjetavaju, muče i ubijaju,na mnogo suptilniji način naočigled celog sveta.
MOLIM VAS, OTVORITE OČI I IZGOVORITE ISTINU.
POMOZIMO BUDUĆNOSTI GANE.
